У оквиру допунске наставе на српском језику отворене нове наставне групе у Регензбургу, Аугзбургу , Фирстенфелдбруку и Инголштату у Баварској

65

Како је у другој половини септембра месеца успешно започета  још једна нова школска година у српској допунској школи у Баварској, која је у организацији Министарства просвете Републике Србије, показује податак да је завладало велико интересовање за овај облик наставе од стране родитеља и њихове деце. Након захтева  родитеља из градова Регензбурга, Аугзбурга и Фирстенфелдбрука за формирање нових наставних група ученика послатог на адресу дипломатско-конзуларног преставништва у Минхену, започета  је процедура формирања нових група. Након што је  Министарство просвете одобрило рад нових група, ђаци су се у октобру  по први пут окупили у својим учионицама. С обзиром да је и у Инголштату порасло интересовање за упис нових ученика у већ постојећим наставним групама, тамо је отворена и трећа наставна група.

Нова наставна група у Регензбургу

Свечаним интонирањем химне “Боже правде”, у Регензбургу је почетком октобра кренула са радом допунска школа на српском језику,  на радост многе деце српског порекла , као и њихових родитеља.

Школа је организована  од стране Министарства просвете, а уз несебичну помоћ Генералног конзулата Републике Србије у Минхену.

Наставу по посебном програму  образовања и васпитања у иностранству изводи  наставница Дајана Луковић. Овај посебан програм садржи план и програм наставе и учења, из следећих предмета: Српски језик, Моја отаџбина Србија и Основи културе српског народа.

Новоотворена група броји 28 ученика подељених по узрасту (млађи, средњи и старији) и сви су, по речима наставнице Дајане Луковић , изузетно мотивисани за учење српског језика и књижевности, културе, традиције и уметности.

„Желим да се захвалим Министарству просвете, као и Конзулату Републике Србије у Минхену, на подршци и спровођењу у дело  идеје о отварању Допунске школе у Регензбургу у који се у последњих неколико година доселио велики број породица из српског говорног подручја. Међу полазницима школе су и ученици српског порекла који нису говорници српског језика, али им не недостаје жеље и воље да науче ћирилицу, српско коло или географске одлике земље предака“, истакла је наставница Дајана.

Осим знања која деца полако стичу на настави, рађају се и нова пријатељства и осећај припадности, осећај да су међу својима.

„Захваљујем се и родитељима који, без обзира на удаљеност од матице, не желе да деца забораве  језик, обичаје и своје корене, јер они су обележје идентитета сваког од нас. Баш као што  мудра мисао каже: “Постоје два поклона која треба дати својој деци, један су корени , а други крила”, закључак је наставнице.

Своје импресије везане за отварање наставе на српском језику поделили су и родитељи. Једна од њих је Ивана Ракић.

„Нама су све троје деце рођени у Београду. Доселили  смо се у Немачку пре шест година када су деца имала једну, три и пет година.У кући причамо искључиво српски језик. Ипак, сам живот, школа и обавезе су увек окренуте немачком језику. Иако деца причају српски језик течно, јављају се недостаци који се односе на граматику, правила писања.

Сматрамо да ће настава која укључује поред граматике и правила писања, српске обичаје, српску историју, поезију, прозу и музику обогатити живот наше деце како образовно, тако и духовно и културолошки. То је наш разлог да своју децу упишемо на часове српског језика у Регензбургу.”

Осим из Србије, неколицина деце је пореклом из Републике Српске. Отац Филипа Лукића, Слободан, истиче важност учења српског језика.

“Филип је рођен у Бања Луци и као петогодишњак је дошао у Њемачку. Иако код куће говоримо искључиво матерњим језиком, евидентно је да Филип значајно боље говори и пише њемачки језик.Он показује интересовање (на моје велико задовољство) за српски језик, културу, историју и традицију, тако да је са одушевљењем кренуо на наставу. Био бих веома сретан да моја дјеца не изгубе контакт са отаџбином, а ова настава је свакао корак у том правцу. ”

Један од полазника допунске наставе на српском језику је Алекса Фируловић, ученик четвртог разреда.

” Рођен сам у Србији,у Кладову, где сам живео пет година и ишао у вртић. У Србији сам упознао пуно другара , али нисам имао среће да идем тамо у школу, јер сам се доселио у Немачку.

Кад сам чуо маму и тату да ће бити отворена српска школа у мом граду, био сам срећан, јер имам жељу да научим да пишем и да читам на српском језику и да упознам боље српску културу и обичаје.

Коначно је почела школа и мени је баш лепо, већ сам доста слова научио и полако већ читам ћирилицу. Учитељица је супер, лепо нам објашњава и јако је љубазна. Пресрећан сам јер сам упознао доста нових српских другара и што сви заједно причамо само српски језик.

Надам се да ћу брзо да научим да читам и да пишем на српском и кад будем следећи пут ишао на распуст у Србију , рећи ћу својим другарима како и ја знам да читам и пишем као и они, иако не идем у  школу у Србији,“ радосно је истакао ученик Алекса.

Нова наставне групе у Аугзбургу и Фирстенфелдбруку

На предлог родитеља у Аугзбургу и Фирстенфелдбруку, два града покрајине Баварске, покренута је идеја да се оформе нова одељења српске допунске школе. Уз залагање родитеља и ангажовање запослених из Генералног конзулата Републике Србије у Минхену, а захваљујући Министарству просвете Србије, одељења су отворена.

У граду Аугзбург, вест о отварању одељења на српском језику, дочекана је с радошћу и на опште задовољство родитеља и деце који живе у том граду. У Фирстенфелдбруку, родитељи су били захвални због реализације њихове иницијативе јер не морају возити децу у Минхен како би похађали наставу на српском језику. Жеља људи који живе далеко од своје домовине јесте да њихова деца не забораве свој матерњи језик, да буду окружени  другом децом која такође имају корене у Србији и да не забораве културу и традицију својих предака.

Отац ученице српске допунске школе у Аугзбургу, Ненад Станишић, каже: „Нас родитеље посебно радује чињеница да ће наша деца имати могућност кроз  наставу на српском језику да унапреде знање свог матерњег језика, историје, културе и традиције. Поред учења, деца ће бити у прилици да упознају вршњаке истог порекла и да са њима склапају нова пријатељства. Одржавање језика и културе у иностранству, није лак задатак за децу која иду у редовне немачке школе, а није лак ни за родитеље, зато  смо презадовољни да је наше Министарство након дуго година, поново покренуло допунску школу“.

Десанка Јовић, мајка ученика из  Фирстенфелдбрука истакла је: „Као неко чија су деца већ трећа генерација која живи у Немачкој, желим посебно да нагласим колико је важно да деца имају наставу на српском језику јер се са сваком новом генерацијом, нажалост, губи осећај и потреба да се негује матерњи језик, а тиме и идентитет. Волим својој деци да кажем да морају знати одакле су да би знали куд ће ићи. Због тога ме јако радује што је у нашем граду формирано одељење где ће деца учити српски језик и културу и где ће се рађати нова гругарства“.

„Дошао сам овде да научим више о историји Србије“, изјава је једног од ученика из града Фирстенфелдбрука. Оно што је посебно занимљиво, највећи број ученика је рекао да жели да научи да чита и пише ћирилицу.

„Сматрам да је од изузетне важности да наша деца у дијаспори имају прилику да негују свој матерњи језик, уче о историји, обичајима, култури и традицији наше земље. Уз све то, имају прилику да остваре контакт и друже се са својим вршњацима пореклом из Србије и на тај начин ојачају своју заједницу далеко од своје домовине. Хвала Министарству просвете  Србије што нам је омогућило овај вид наставе у Аугзбургу и велико хвала нашој учитељици, Гордани Костић, која свој посао ради срцем. Моје дете са радошћу посећује српску школу“, изјавила је Јована Тодоровић, мајка ученика допунске српске школе.

Гордана Костић, професор разредне наставе, посебно се радује прилици да ради са децом која желе да негују културу својих предака и која желе да сачувају српски језик иако су далеко од свог завичаја. „Прилика да радим посао који волим, онај који сам са жаром  радила у Србији, отворила ми је нова врата и вољу да растем заједно са децом која се хране љубављу према својим коренима. Повезао нас је исти мотив, а то је очување нашег националног идентитета, где год били. Делимо исте приче и судбину која се одвија у далеком свету, разумемо се и прихватамо изазове који су пред нама. Надам се да ћемо се као група развијати све више. Захвална сам свим родитељима који су усадили деци љубав према завичају и  мотивисали их да након дана проведеног у редовној школи, похађају и наставу на српском језику.“

Проширена наставна група у Инголштату

„Блиста накит од шимшира,
једра репа и бундева,
поток свира као лира –
дете расте када пева.“

Како почиње стих Момчила Тешића, баш у позну јесен, када су градови у Немачкој прошарани јарким бојама бундева, тако је и у Инголштату, баш у јесен, значајно порастао број ученика у наставној групи у Инголштату. Допунска настава на српском језику, у Инголштату у Баварској, успешно функционише већ другу годину. Да је одазив заинтересоване деце и родитеља за овакав вид наставе прогресиван, показује и проширење друге наставне групе.

„Првачићи, крупних очију и несигурних прстију са нестрпљењем су чекали свој први час на српском језику. Тема је била занимљива, причали смо о Првом светском рату. Цртали смо Наталијину рамонду. Старији узрасти помно су слушали о теми и разумели њен садржај. Појединци су поносно изјавили да једва чекају наш следећи сусрет“, прокоментарисала је наставница Александра Цветковић.

„Увек ме обрадује увећан број ученика у сваком одељењу. То је показатељ да су родитељи задовољни радом српске допунске школе, а мени као координатору да наставници квалитетно и занимљиво деци држе наставу“, истакла је координаторка Татјана Поповић.

Да деца расту док певају, показује и њихово интересивање за наше родољубиве песме. Заједничким снагама ђаци су научили речи песме „Ово је Србија“. Наставна тема око Првог светског рата протезала се у месецу октобру,  те су ученици успешно савладали градиво и показали своју ликовну и музичку способност. Свако је нацртао Наталијину рамонду, а појединци су били запрепашћени када су чули да је тада постојао војник, не много старији од њих, Момчило Гаврић. Били су веома инспирисани његовом биографијом па се његов портрет нашао на цртежима појединаца.

Гаврилова мајка, Верица Јовановић изјавила је: „Скоро смо се доселили из Србије у Инголштат. Плашила сам се како ће се прво деца, а затим и ми, одрасли, снаћи у новом граду. Све је за нас било ново. Школа, град, заправо нов живот и то од почетка. Добили смо ветар у леђа. Схватили смо да у Инголштату има пуно наших Срба, а посебно нас је обрадовала вест да се одржава допунска настава на српском језику и фолклор. Имам само похвале за организацију и труд наше учитељице, Александре Цветковић. Без ње, мислим да ова школа не би била то што јесте! Цела моја породица, осећа се као да је код куће. Као да смо и даље у нашој Србији!“

Наставница Александра додала је за крај: „У Немачкој се ближи зима, те нас чекају многе занимљиве теме. Тако бих ја, и завршила овај извештај, стиховима Момчила Тешића:

“Зима као коњ протрча,
беже магле голубасте,
блеште локве као срча –
кад се игра дете расте.”

„Играћемо се, певати, цртати, учити, све док моја деца не порасту. А када порасту, сигурна сам, свако дете ће понети са собом барем делић мојих речи о Србији, нашој домовини, нашој традицији и култури“, поносно је истакла наставница Александра.

И сви се напослетку слажу у једном, да је учење матерњег језика изузетно битно, а настава на српском језику ће децу оплеменити и подстакнути да се и самостално баве изучавањем српског културног наслеђа, а створиће и чврсте везе са отаџбином.

Аутори текста: Дајана Луковић, Гордана Костић и Александра Цветковић