Иако је ова и претходна година ставила пред наставнике и ученике нове околности рада неки наставници су пронашли начине да активирају ученике и повежу се са школама у дијаспори. Тако су наставнице Сања Хундхамер из Српске допунске наставе на српском језику из Ставангера Норвешкој у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развија и наставница Сена Вукотић из Основне школе „Мито Игумановић“ из Косјерића повезале по 13 ученика из својих школа осмисливши акцију „Шаљем ти писмо“. Акција је део пројекта „Квалитетно образовање за све“ у којој школе учествују.
Са жељом да наставу осмисле на другачији начин, повезале су 13 парова ученика који су изразили жељу да се дописују са својим вршњацима из дијаспоре и на тај начин вратиле помало заборављени начин комуникације писане руком где се писмо шаље, не преко интернет конекције, већ путем поште и коме треба одређено време које учесници проводе у очекивању порука које ће прећи пут од стотине километара и доћи на други крај света. Пут од Србије до Норвешке.
О радости ишчекивања писама, усхићења отварања писама, стечених нових познанстава, размене поклона, слаткиша, цртежа, стрипова, говоре ученици обе школе кроз петнаестоминутни филм који прати ову шестомесечну акцију. А као учесници акције и филма појављују се и родитељи ученика који су веома радо помагали у остваривању активности: превозили поклоне, снимали кратке материјале за филм, подстицали децу за дописивање присећајући се и неких својих дописивања када је писање писама било учесталије, а само писмо остајало као трајна успомена на нека познанства.
Иако је циљ пројекта био оснаживање писане комуникавције, рукопис, класично писмо са цртежима и илустрацијама у акцији се није заобишло ни виђање преко зум платформе, дописивање преко заједничких друштвених група које су биле допуна акцији и биле у служби да сви што чешће буду у контакту у интервалима између послатих писама. Са лепим временом, учесници се надају и међусобном дружењу и уживо у Косјерићу или Ставангеру јер, једини лепши поклон од писма је непосредно дружење.
Наставнице Сања и Сена очекују да ће активности које спроводе инспирисати још неке школе у Србији да се повежу са нашим школама у дијаспори и да ће на тај начин ојачати дружење деце на српском језику и повезати наше ученика ма где да су.
