Видовдан – дан када се све види

64

Ученици и наставници допунске школе на српском језику у немачкој покрајини Баден-Виртемберг обележили су ове године велики српски празник Видовдан на сасвим другачији начин од уобичајеног. У Штутгарту је, поводом 28. јуна, сваке године традиционално организована Видовданска академија, на којој су ученици српских школа из целе покрајине показивали најбоље што  су припремили са својим наставницима на пољу глуме, рецитовања, песме, музике, игре. Актуелна ситуација са корона вирусом спречила је велика окупљања, па самим тим и одржавање Академије. Међутим, то није онемогућило наставнике и децу да се кроз креативан израз подсете овог дана и покажу да српски род, ма где био, увек пронађе начин да оствари своје замисли и циљеве.

Наставнице Ксенија Гаћиновић и Татјана Поповић, која је уједно и координатор наставе на српском језику у Баден-Виртембергу, дошле су на идеју да окупе ученике у заједничком филмском пројекту под називом ”Видовдан – дан када се све види”. Њих две такође потписују сценарио и режију, а подршку у стварању филма пружили су многи, Марко Ракић, као продуцент, Немања Влаховић својим извођењем на хармоници, као и Александар Поштић, који је снимао дроном. Спровођењу ове идеје и настајању филма су се одазвали ученици са својим родитељима, наставнице Наташа Миленковић, Јована Кнежевић, Славица Симић, Валентина Дамјановић и Славица Ступар, затим Српска православна црква, као и Генерални конзулат Републике Србије у Штутгарту, на челу са генералним конзулом Божидаром Вучуровићем.

Ова тринаестоминутна прича почиње химном ”Боже правде” и сценом српске заставе на раскрсници путева, баш као што је и српски народ много пута у својој историји био на разним прекретницама, али увек из свега излазио јачи с вером у себе и Бога. Песми се придружују деца, мењају се кадрови, обележја државе Србије се нижу, а звуци песме Видовдан, отварају прозоре и маме дечицу да ослушну дух завичаја. Протојереј Станко Ракић пожелео је да из овог невидљивог рата изађемо јачи и бољи, попут косовских јунака и других  храбрих јунака наше историје. Наставнице и ученици проговарају кроз мисли и стихове знаменитих Срба, подсећају се Видовдана, важног дана по нашу историју, свирају  и певају  са ”Молитвом” на уснама да српски народ опстане и да не заборави своје порекло.

Ово представља јединствен пројекат који је спроведен од стране наставника покрајне Баден-Виртемберга на челу са координаторком Татјаном Поповић. Одушевљење деце и родитеља је био подстрек да се у оваквим околностима извуче креативност и заинтересованост и за ваннаставне активности.

Као и свим досадашњим активностима Допунске школе на српском језику, подршку и овом пројекту дао је генерални конзул Божидар Вучуровић. Изразивши најпре жаљење што ове године није могуће одржати Видовданску академију и Видовданске спортске игре, две манифестације које су окупљале све ученике на једном месту, Вучуровић је истовремено исказао задовољство начином на који су деца српског порекла у Баден-Виртембергу обележила овај велики српски празник. Он је изразио наду да ће овај пројекат бити нешто што ће се памтити.

Филм се завршава инструменталом музичке нумере ”Знаш ли одакле си, сине?” (”Ово је Србија”), који звучи као подсећање на то да никада не заборавимо ко смо и одакле смо, ма где живели у свету.

И родитељи ученика изразили су своје задовољство, па је тако Јелена, мама ученице Елене Богнар из Леонберга, оценила да је филм интересантан, а посебно јој се допало што су креативност и способност деце дошли до изражаја, наручито у ово изненада тешко време, без могућности социјалног контаката.

Слађана Василић, чијем се мишљењу придружује Наташа Дракулић истичући да је филм феноменалан, каже да су деца и поред раздвојености успела да на посебан начин обележе велики српски празник.

– Пјевајући, рецитујући и свирајући, дјеца су уз помоћ родитеља и дивних учитељица направила овај видео. Као једна од многобројних мама, с поносом могу рећи да сам срећна јер нам је на несвакидашњи начин успјело ујединити нашу дјецу на данашњи дан и прославити га онако како тај дан заслужује.

Мама Милица Ристић наводи да је дивно видети са колико љубави и жара деца дијаспоре обележавају један од најзначајнијих српских празника.

Мила Стајић, мама Луке и Николе који похађају српску допунску школу у Еслингену, пријатно је изненађена, задовољна и захвалана на оваквој иницијативи и самој реализацији. Срећна је јер су деца имала прилику да, и у оваквим околностима, својим учешћем допринесу стварању филма.

Ивана Ристић из Кирхајма каже да је филм предиван и да су деца са уживањем и задовољством учествовала у снимању.

– Поносна сам, не само на моју децу Ању и Оливера, већ на сву децу, која су учествовала
у овом заиста дивном пројекту. Моја породица, родбина и пријатељи, који су погледали филм, имају само речи хвале. Филм буди дивна осећања, а како и не би када су учесници наша деца, понос свих нас. Радујем се и веома сам срећна што је на један потпуно другачији начин обележен Видовдан, каже Ристић.

Једна мама из Манхајма каже да је одушевљена иницијативом наставнице, као и начином на који су деца укључена. Сматра да је филм оригиналан и да представља дивну успомену на нашу традицију.