Да ученици допунске наставе на српском језику у покрајини Баден-Виртемберг, која је у организацији Министарства просвете Републике Србије, учествују активно на својим часовима, показале су њихове наставнице Ксенија Гаћиновић и Татјана Поповић. У току октобра у групама Српске допунске школе у Манхајму, Хајделбергу и Хајлброну одржале су се радионице у току ваннаставних активности, које су имале за циљ лакше и брже савладавање и учење слова ћириличног писма. Наставница Ксенија Гаћиновић је са својим ђацима на занимљив начин приближила деци ћирилицу и тако кроз креативни рад деца су несвесно учила и памтила слова. Рад је рађен техником вајања, а за материјал је узет био пластелин у разним бојама. Млађа деца су радила штампана слова, док су старији ученици радили писана слова. Оно што је било посебно интересантно је то што су деца прво добила папириће, тј. материјал са словима која су била у облику неке животиње или предмета, тако да су имали дупли задатак. Први задатак је био да погоде које је слово у питању, а након тога да то слово направе у бојама које желе.
„Деца се радују сваком облику неконвеционалног учења и ми наставници увек проналазимо неки другачији начин да учење учинимо занимљивим,“’-изјавила је наставница Ксенија Гаћиновић.
„Срећни смо што имамо пуно занимљивих задатака које нам наставница задаје и једва чекамо следећу активност,“- изјавила је ученица Тара Радосављевић.
Деца учећи и визуелно стварајући слику готових знакова и симбола која у нашем писму означавају један глас-једно слово, чини да на једноставан начин се научи једна од најсавршенијих азбука на свету, а то је ћирилица.
У оквиру наставног садржаја у другој половини октобра, наставница Татјана Поповић обрадила је са ученицима у Дегерлоху, Нојгеројту и Штутгарту наставну тему „Реке Србије“. Како су наставне групе хетерогене, имало се на уму да сви ученици, од најмлађих до најстаријих буду укључени активно у обраду дате теме.
Прво су проналазили најзначајније реке које теку кроз Србију, обележавали их на карти, затим уочавали мање реке које се уливају у веће, учећи при томе и појам притока, а све уз помоћ мапа ума. На занимљив начин научили су шта су то сливови и самостално закључили зашто се неки слив зове црноморски, а зашто неки егејски или јадрански слив.
На крају су ученици подељени у групе направили велике плакате Србије са њеним рекама.
А за сам крај научила се и народна песма: „Ја сам рођен у Србији, брале“, коју су пратили звуци виолине ученице Ане Јергић.
„Веома лако су ђаци савладали текст, пошто су претходно научили и савладали имена река наше лепе Србије“, задовољно је закључила њихова наставница Татјана.
Образовно-васпитни рад на српском језику у иностранству у организацији је Министарства просвете Републике Србије и потпуно је бесплатан за све ученике српског порекла, а који су се изјаснили за овај вид наставе.
Аутори текста: Ксенија Гаћиновић и Татјана Поповић
