Na poziv Stevana Kovačevića, idejnog tvorca Obrazovnog kruga, direktora i osnivača Krosa RTS-a, po prvi put učenici dopunske nastave na srpskom jeziku u pokrajini Baden-Virtemberg uzeli su učešće u projektu „Obrazovni krug“, podržanog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Kancelarije za dijasporu i Srba u regionu Vlade Republike Srbije, Francuskog instituta u Beogradu i Matematičkog instituta SANU. Autor projekta je dr Gordana Stepić, a koautor projekta Blaženka Trivunčić.
U cilju unapređenja nastave i uspostavljanja saradnje sa redovnim školama u Srbiji, dana 20. novembra 2020. realizovano je virtuelno druženje naših učenika iz nastavne grupe Nojgerojt u Štutgartu i OŠ „Bratstvo“ iz Novog Pazara, dopunske škole iz Italije i OŠ „Ljubica Radosavljević Nada“ iz Zaječara koji uče srpski, nemački, francuski i italijanski jezik.
U otežanim uslovima izazvane pandemijom virusa korona, kada se dopunska nastava u većini škola širom Evrope odvija onlajn, imali smo sreću da susret realizujemo sa časa neposredne nastave uz poštovanje svih mera zaštite i prevencije koje propisuje Ministarstvo kulture, omladine i sporta Baden-Virtemberga.
U dogovorenom terminu učenici su sa velikim nestrpljenjem i radoznalašću očekivali uključenje svojih drugara, a posebno svih javnih ličnosti koje su prethodno najavljene i kojima su se učenici posebno radovali. Uključenje je počelo obraćanjem Stevana Kovačevića koji je još jednom istakao važnost nastavka „Obrazovnog kruga“ u otežanim okolnostima i svrsishodnost samog druženja.
Na času u Štutgartu su toga dana u đačkim klupama sedeli Aleksa, Simon, Aleksandar, Tara, Helena, Sara i Ana. U znak dobrodošlice za naše prvo pojavljivanje u „Obrazovnom krugu“ ovog puta otvorili su upravo učenici iz Štutgarta i krenula su pitanja za goste iz sveta umetnosti, nauke i sporta koji su bili sa druge strane ekrana, a neki od njih i sa druge strane sveta.
Prvo je mali Aleksandar našem istaknutom reditelju Stefanu Arsenijeviću postavio pitanje da li bi on napravio film o svojoj učiteljici i kako bi taj film izgledao. Ovo neočekivano i originalno pitanje probudilo je kod reditelja sećanje na detinjstvo i iznedrio odgovor da se on seća uvek rado seća svoje učiteljice kao stroge, ali pravedne i da bi voleo da on njoj napravi film.
Nizala su se pitanja i za druge goste, pa je tako Simon pitao Davora Štefaneka, srpskog rvača i reprezentativca u rvanju grčko-rimskim stilom, da li se tukao u školi kad je bio mali. To pitanje izmamilo je osmeh Štefaneku i vratilo sećanje na njegove školske dane.
Zapaženi nastup u druženju imala je i naša učenica Ana. Ona je kao uvod u pitanje „Kojom bojom biste obojili Dan primirja?“, našoj poznatoj slikarki Slobodanki Rakić Šefer, odsvirala na violini melodiju pesme „Tamo daleko“. Još malo smo ostali u svetu muzike, pa je Julia pitala prof. dr Zorana Ognjanovića sa Matematičkog instituta SANU „ Da li je istina da su najbolji matematičari i muzičari?“ koji se zahvalio na zanimljivom pitanju i rekao da u tome ima istine.
Pitanjima i priči sa vršnjacima i javnim ličnostima nije bilo kraja, te je druženje koje je bilo predviđeno da traje 30 minuta trajalo 50 minuta.
Deca iz svih škola su pažljivo slušala svoje vršnjake iz različitih zemalja i javne ličnosti i uživala u dvosmernoj komunikaciji.
Ovakav vid druženja predstavlja oblik savremene nastave i u vremenu ubrzanog tehnološkog razvoja omogućava učenicima inovativnost i korišćenje savremene tehnologije u procesu sticanja i povezivanja znanja.
O važnosti projekta već je mnogo rečeno, o lepoti druženja takođe. Ono što je najlepše su buduća poznanstva učenika kroz učenje u projektu „Obrazovni krug“ i osmesi dece koja su ukras ovoga sveta.
Izjave učenika
Kakav je tvoj osećaj nakon učešća u Obrazovnom krugu?
Helena: Bilo mi je veoma lepo. Bila sam uzbuđena, ali sve je na kraju ispalo kako treba. Pamtiću ovaj susret po samom osećanju koje mi je ostalo u srcu.
Šta za tebe znači susret u kom si učestvovala?
Sara: Bilo je lepo videti i čuti nove ljude za mene.
Na proteklom druženju sa našim uglednim ličnostima iz oblasti umetnosti, sporta i nauke, da li si imala tremu?
Julia: Jesam, imala sam veliku tremu, ali na kraju nije bilo teško kao što sam mislila da će da bude.
Po čemu ćeš pamtiti ovaj susret?
Julia: Zauvek ću da ga pamtim, jer tako nešto dete ne može baš često da doživi u životu.
Da li se nadaš da ćeš nekada te profesore negde i sresti?
Julia: Nadam se, i to možda na fakultetu, ako se odlučim da studiram u Srbiji.
Da li ćeš ih podsetiti tada na susret?
Julia: Obavezno. Tome bih se veoma radovala.
Tvoje obraćanje slikarki Slobodanki Rakić Šefer započela si melodijom „Tamo daleko“ koju si odsvirala na violini. Da li si imala tremu?
Ana: Sviranje je bilo uzbudljivo, imala sam tremu, pre svega zbog neuobičajene situacije – uživo prenosa.
Iako sam se osećala čudno da uživo pričam sa osobom koju ne poznajem lično, bila mi je velika čast postaviti pitanje poznatoj slikarki Slobodanki Rakić Šefer.
