Завод за унапређивање образовања и васпитања, у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији, реализује пројекат Подршка унапређењу интеркултурних компетенција наставника социологије и побољшању услова за учење Српског као нематерњег језика, у оквиру кога је припремљен и овај програм онлајн обуке.
ОБУКА „МЛАДИ И ДЕМОКРАТСКО ДРУШТВО – ЉУДСКА ПРАВА, ИНТЕРКУЛТУРАЛНОСТ, ПАРТИЦИПАЦИЈА”
Програм обуке усклађен је са дефинисаним исходима међупредметне компетенције за одговорно учешће у демократском друштву (Стандарди општих међупредметних компетенција за крај средњег образовања), где се наводи следеће: „Ученик је способан да активно, компетентно, критички и одговорно учествује у животу школе, заједница којима припада, као и у ширем демократском друштву, руководећи се правима и одговорностима које има као припадник заједнице и као грађанин. Прихвата и поштује друге као аутономне и једнако вредне особе. Својим активностима у заједници доприноси заштити и неговању људских и мањинских права, хуманистичких вредности и основних демократских вредности и принципа. Користи право избора културе, супкултуре и традиције које ће неговати и афирмисати, поштујући право других да негују и афирмишу другачије културе, супкултуре и традиције. Поштује равноправност различитих заједница и њихових традиција и идентитета. Посебно води рачуна о могућој маргинализацији или дискриминацији своје или других заједница и активно изражава солидарност са онима који су дискриминисани или маргинализовани. Уме да се удружује са другима како би ангажовано, толерантно, аргументовано и критички заступали одређене ставове, интересе и политике поштујући права оних који заступају супротстављене иницијативе, као и правила и процедуре за доношење одлука.
- Активно учествује у животу школе и заједнице тако што поштује друге учеснике као једнако вредне аутономне особе и њихова људска и мањинска права и тако што се супротставља различитим формама насиља и дискриминације.
- Својим активностима у школи и заједници афирмише дух толеранције, равноправности и дијалога.
- Критички и аргументовано учествује у разматрању отворених питања за која је заинтересован поштујући разлике у мишљењу и интересима и даје лични допринос постизању договора.
- Има осећање припадности одређеним културним заједницама, локалној заједници, региону у којем живи, ширем друштву, држави Србији и међународним организацијама у које је Србија укључена. Изражава на афирмативан начин свој идентитет и поштује другачије културе и традиције и тако доприноси духу интеркултуралности.
- На изборима уме да се определи за политичке идеје и програме за које сматра да на најбољи начин доприносе остварењу личне и друштвене добити и поштује право других на другачије опредељење.
- Залаже се за солидарност и учествује у хуманитарним активностима.”
За припрему програма коришћена су следећа документа:
- Закон о основама система образовања и васпитања;
- Правилници о програму наставе и учења за опште и стручно средње образовање и васпитање;
- Прaвилник о стaндaрдимa кoмпeтeнциja зa прoфeсиjу нaстaвникa и њихoвoг прoфeсиoнaлнoг рaзвoja;
- Правилник о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника.
ЦИЉЕВИ ОБУКЕ
Циљ обуке
Оснаживање наставника да у процесу планирања и остваривања наставе и учења социологије препознају и користе потенцијал предмета за развој ученичких компетенција за одговорно учешће у демократском друштву, са посебним нагласком на људска права, интеркултуралност и партиципацију младих и да у раду на овим садржајима користе што разноврсније методе и технике које подстичу ученике на активно учење, критичко мишљење и примену наученог у свакодневном животу.
Специфични циљеви
- Препознавање улоге наставника у планирању и остваривању програма наставе и учења предмета Социологија и Социологија с правима грађана.
- Подршка наставницима у процесу планирања и остваривања наставе и учења у контексту развоја компетенције за одговорно учешће у демократском друштву.
- Сагледавање програма наставе и учења Социологије и Социологије с правима грађана са становишта њиховог потенцијала за развој ученичких компетенција за одговорно учешће у демократском друштву.
- Оснаживање наставника за примену различитих техника рада на садржајима који се односе на људска права, интеркултуралност и учешће младих у демократском друштву.
- Унапређивање компетенција наставника за праћење напредовања ученика путем примене различитих техника рада које подстичу критичко мишљење, активност и примену наученог у свакодневном животу.
Исходи обуке
После завршетка обуке, полазници ће бити у стању да:
- образложе улогу наставника у остваривању програма наставе и учења предмета Социологија и Социологија с правима грађана оријентисаних на исходе и компетенције;
- доведу у везу исходе и садржаје програма наставе и учења предмета са развојем ученичких компетенција за одговорно учешће у демократском друштву;
- планирају сопствене активности и активности ученика које доприносе остваривању исхода који се односе на људска права, интеркултуралност и учешће младих у демократском друштву;
- користе различите методе и технике рада за подстицање критичког мишљења и, активности ученика, као и примену наученог у свакодневном животу;
- одаберу одговарајуће подстицаје за увођење ученика у кључне појмове садржаја програма наставе и учења;
- осмишљавају и користе различите начине праћења напредовања ученика у развоју компетенције за одговорно учешће у демократском друштву, преко примене техника рада које подстичу критичко мишљење и активност ученика.
ПРИОРИТЕТНE ОБЛАСТИ НА КОЈЕ СЕ ПРОГРАМ ОДНОСИ
Приоритетна област на коју се програм односи је П4: Унапређивање стручних – предметно-методичких, педагошких и психолошких знања запослених у образовању.
КОМПЕТЕНЦИЈЕ КОЈЕ ПРОГРАМ РАЗВИЈА
Програм обуке је креиран за развијање компетенција у области К2: Компетенција за подучавање и учење.
ЦИЉНА ГРУПА
Наставници предмета Социологија и Социологија с правима грађана у гимназији и стручним школама.
АКТИВНОСТИ И ЗАДАЦИ
- и 2. задатак треба да се ураде у недељи након одслушаног првог дана обуке.
Реализација 1. и 2. задатка су услов за присуство другом дану обуке.
Током другог дана обуке део времена ће се посветити размени искустава и представљању реализованих активности са ученицима.
Мисаони експеримент у настави социологије
Циљ
Стицање нових сазнања уз помоћ стваралачке имагнинације ради бољег сагледавање друштвених теорија и концепта и њихове провере и надоградње;
- Подстицање маште, осмишљавање убедљивије аргументације и јачање критичког мишљења ради боље разумевање друштвене стварности.
Исходи
- учесници ће бити упознати са применом мисаоног експеримета у настави социологије;
- учесници ће бити оспособљени да код ученика развију облике стваралачке имагинације и на тај начин пробуде радозналост, овладају новим појмовима, јачају критичко мишљење, стекну нова сазнања за разумевање савременог друштва и учешћа у демократском друштву, подстицање одговорности, емпатије, правде, уважавање различитости…
Мисаони експерименти су хипотетичке ситуације које се користе за истраживање последица одређених принципа или теорија у контролисаном умном окружењу. Они омогућавају ученицима и наставницима да размотре сложене идеје без потребе за физичким експериментисањем, што их чини идеалним за употребу у настави социологије, где се често бавимо апстрактним концептима и друштвеним теоријама. Мисаони експерименти у настави социологије се примењују као алат за развијање критичког мишљења и дубљег разумевања друштвених концепата. Они ученицима омогућавају да се активно укључе у процес учења кроз разматрање хипотетичких сценарија који илуструју сложене социолошке теорије и принципе. Наставник може да представи мисаони експеримент као део предавања или дискусије, постављајући ученицима питања која их подстичу да размисле о могућим исходима и моралним дилемама. Ученици могу да раде индивидуално или у групама, анализирајући експеримент и делећи своје мишљење са осталима, што доприноси развоју вештина аргументације и дебате. У настави социологије, мисаони експерименти могу бити коришћени за истраживање тема као што су појединац, култура и друштво, систем и организација друштва, друштвена структура, друштвена промена и друштвени сукоби, глобализација и транзиција, становништво и еколошки проблеми, град и насеља, рад и економски аспекти друштва, медији и комуникација, религија, политика, нација и национализам, породица и брак, девијантност и млади у савременом друштву. Теме за разговор могу бити различите: социјална правда, етика, социјалне норме, идентитет, друштвене промене и др. На пример, употребом Ролсовог „Вела незнања“, наставник може да подстакне ученике да размисле о идеалним принципима праведног друштва. Ученици се тада могу суочити са питањима о томе како би организовали друштво ако не би знали своју позицију у њему. Ово може довести до дискусије о друштвеној стратификацији, расподели богатства и моћи, и улози случајности у друштвеном положају. „Затвореникова дилема“ је још један пример који се може користити за истраживање односа између индивидуалних и колективних интереса. Ученици могу да разматрају како би се понашали у ситуацији где би сарадња могла довести до бољег исхода за обе стране, упркос искушењу да се донесе себична одлука. Ово може увести теме као што су поверење, предаја, и утицај друштвених структура на индивидуалне одлуке. Коришћењем „Хајдегерове шуме“, наставник може да подстакне ученике да размисле о концептима постојања и идентитета у контексту друштвених улога и очекивања. Ученици могу да истражују како друштвене структуре утичу на наше разумевање себе и света око нас. „Милграмов експеримент“ се може претворити у мисаони експеримент у настави социологије како би се дискутовало о послушности ауторитету и етичким дилемама које настају када се појединци суочавају са наредбама које супротстављају њиховим личним моралним уверењима. Коначно, „Платонова пећина“ може се користити за истраживање перцепције реалности и утицаја друштвених конструкција на наше разумевање света. Ученици могу да разматрају како наше веровање о реалности може бити обликовано друштвеним наративима и медијима. Кроз ове активности, мисаони експерименти не само да обогаћују наставни процес, већ и подстичу ученике да развијају вештине које су применљиве у реалном свету, као што су аналитичко размишљање, емпатија и етичко процењивање. Они такође омогућавају ученицима да виде директну примену социолошких теорија у свакодневним ситуацијама и да разумеју сложеност друштвених интеракција и институција.
Пример:
Примена Ролсовог мисаоног експеримента „Вео незнања“
Примена Ролсовог мисаоног експеримента „Вео незнања“ у настави социологије може бити изузетно корисна за ученике средњих школа, јер им помаже да разумеју концепте социјалне правде и етике. Овај експеримент подстиче ученике да размишљају о принципима правде који би били изабрани у хипотетичкој ситуацији где нико не зна своје место у друштву, свој класни положај или друштвени статус. Тако се ствара окружење у којем су сви учесници равноправни, без предности или хендикепа који би могли проистећи из друштвених или природних околности. Ученици се тако подстичу да разматрају како би друштвене вредности као што су слобода, приход и богатство требало да буду распоређене у идеалном друштву. Овај приступ омогућава ученицима да истражују различите концепције добра и да развијају своје способности критичког мишљења и етичког разматрања. Сценарио за примену овог експеримента може укључивати дебате, писање есеја или симулације одлука које би ученици доносили иза вела незнања. Такође, овај експеримент може бити коришћен за упоређивање са другим филозофским теоријама, као што су марксизам или утилитаризам, и за разматрање њихових предности и мана у контексту праведног друштва. Наставници могу користити овај експеримент као алат за развијање вештина аргументације и анализе код ученика, као и за подстицање разумевања и емпатије према различитим друштвеним позицијама и перспективама. Овакав приступ настави социологије може значајно допринети формирању свесних и одговорних грађана који су спремни да учествују у изградњи праведнијег друштва. Симулација одлука иза вела незнања у настави социологије би се могла организовати као интерактивна вежба у којој ученици преузимају улоге чланова хипотетичког друштва који одлучују о својим основним правима и обавезама без знања о својим личним позицијама у том друштву. Ученици би били подељени у групе и свака група би представљала различите слојеве друштва. Они би затим разматрали и предлагали различите принципе правде који би требало да важе за све, водећи рачуна о томе да њихови предлози морају бити универзално прихватљиви и корисни за сваког члана друштва. Наставник би могао да уведе различите сценарије или ‘изазове’ који би тестирали колико су предложени принципи одрживи када се суоче са стварним друштвеним проблемима, као што су неједнакост, расподела ресурса или социјални конфликти. Током ове активности, ученици би били подстакнути да развијају своје способности критичког мишљења, емпатије и разумевања комплексности друштвених односа. Ова вежба такође може укључивати писање рефлексивних есеја о искуству учешћа у симулацији, као и дискусије о томе како се принципи изабрани иза вела незнања могу применити на стварне друштвене ситуације. Овакав приступ помаже ученицима да сагледају важност објективности и неутралности у доношењу одлука које утичу на целокупно друштво и да разумеју значај праведности и равноправности у друштвеним односима.
МАТЕРИЈАЛЕ ЗА ОВАЈ ПРИМЕР МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ИСПОД:
Задатак:
Осмислите и заједно са својим ученицима реализујте радионицу у којој ћете применити мисаони експеримент.
Уколико су вам потребне консултације у вези са задатком или имате неке недоумице слободно се обратите водитељки, професорки Зорице Перовић на prof.peroviczorica@gmail.com
Критичко мишљење у настави социологије
Имајући у виду у којој мери се дешавају промене на глобалном нивоу и у нашем друштву, постоји потреба да се друштвена стварност критички промишља, а посебно је битно да се код ученика у настави социологије повезују теоријски увиди са властитим искуствима.
Социологија као теоријска наука има задатак да проучава и открива опште узроке друштвених појава, као и да одговара на питање зашто оне настају. То постиже бавећи се различитим темама као што су: појединац, култура и друштво, демократија, девијантност и млади у савременом друштву, медији, друштвене промене и сукоби, глобализација и транзиција, становништво и еколошки проблеми и др.
Да би се ученици подстакли да критички сагледавају узроке савремених друштвених појава, наставници могу користити технику „Рибља кост“. Ова техника није тако непозната у свету економије и предузетништва, а може да се употреби као модел за решавање проблема у било којим областима друштва, па и у наставном процесу. Сама техника користи аналитички алат, дијаграм узрока и последице, познат као дијаграм рибље кости – који је назван по јапанском професору Каору Ишикави, Ишикава дијаграм.
Ова техника у настави социологије представљена је на обуци наставника у школској 2022/2023. год. у оквиру пројекта од националног значај „Допринос наставе и учења социологије у развоју ученичких компетенција за одговорно учешће у демократском друштву“.
„Рибља кост“ се примењује као алат за развијање критичког мишљења и дубљег разумевања друштвених концепта. Она омогућава ученицима и наставницима да размотре сложене идеје без потребе за физичким експериментисањем. Теме које се обрађују овом техником могу бити различите, од области, посебних наставних једница, до делова тих јединица: идентитет, социјална правда, породица, друштвене промене и др.
Ова техника се може примењивати у уводним активностима часа – олуја идеја, на часовима обраде новог градива као и на часовима утврђивања или систематизације градива. Посебно је погодна за теме која се односе на разумевању детерменизма, који се базира на виђењу да све последице имају одређене узроке, које су често из различитих разлога занемарени или се превиде.
Наставник може ову технику да представи као део предавања или дискусије, постављајући ученицима питања која их подстичу да размисле о могућим проблемима, што је први део ове технике. Ученици могу да раде индивидуално или у групама, размењујући мишљена и анализирајући предлоге, што доприноси развоју вештина аргументације и дебате. Када се проблем препозна, он се формулише и графички илуструје, у централном делу графикона (средишња кост). Након тога ученици се подстичу да размотре начине на који утичу одређени фактори и узроци који су довели до тог проблема, да открију објективне узроке о друштвеним процесима и односима – идентификација главне групе фактора (веће кости).
Добро разумевање и рационално тумачење проблема и узрока, друштвено деловање и понашање појединаца и група, који утичу на његово стварање показују се преко навођења тих фактора, па је категорија кватитета битан показатељ за ову технику.
Проблеме треба формулисати тако да одговарају сазнајним и развојним могућностима ученика како би ову технику могли да користе и за разматрање могућих решења и за превазилажење узрока и решавању проблема, тако што ће покушати да рационализују друштвену самосвест, појединачну и колективну улогу актера друштва у целини или у неким његовим деловима.
Критичко мишљење у настави социологије треба развијати кроз методе које повезују теоријска знања са практичним искуствима ученика. Једна од ефикасних техника за то је „Рибља кост“, која омогућава ученицима да дубље анализирају и разумеју друштвене појаве, идентификују узроке проблема и предложе могућа решења. Ова техника подстиче аналитичке вештине, дебату и аргументацију, истовремено прилагођавајући теме могућностима ученика како би олакшала учење и примењивање стечених знања на стварне друштвене проблеме.
У наставку је приказано на који начин се ова техника може применити у настави социологије.
МАТЕРИЈАЛЕ ЗА ОВАЈ ЗАДАТАК МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ИСПОД:
Задатак:
Осмислите и заједно са својим ученицима реализујте радионицу у којој ћете користити технику „Рибља кост“.
Уколико су вам потребне консултације у вези са задатком или имате неке недоумице слободно се обратите водитељки, професорки Зорице Перовић на prof.peroviczorica@gmail.com
