Učenici i nastavnici dopunske škole na srpskom jeziku u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg obeležili su ove godine veliki srpski praznik Vidovdan na sasvim drugačiji način od uobičajenog. U Štutgartu je, povodom 28. juna, svake godine tradicionalno organizovana Vidovdanska akademija, na kojoj su učenici srpskih škola iz cele pokrajine pokazivali najbolje što su pripremili sa svojim nastavnicima na polju glume, recitovanja, pesme, muzike, igre. Aktuelna situacija sa korona virusom sprečila je velika okupljanja, pa samim tim i održavanje Akademije. Međutim, to nije onemogućilo nastavnike i decu da se kroz kreativan izraz podsete ovog dana i pokažu da srpski rod, ma gde bio, uvek pronađe način da ostvari svoje zamisli i ciljeve.
Nastavnice Ksenija Gaćinović i Tatjana Popović, koja je ujedno i koordinator nastave na srpskom jeziku u Baden-Virtembergu, došle su na ideju da okupe učenike u zajedničkom filmskom projektu pod nazivom “Vidovdan – dan kada se sve vidi“. Njih dve takođe potpisuju scenario i režiju, a podršku u stvaranju filma pružili su mnogi, Marko Rakić, kao producent, Nemanja Vlahović svojim izvođenjem na harmonici, kao i Aleksandar Poštić, koji je snimao dronom. Sprovođenju ove ideje i nastajanju filma su se odazvali učenici sa svojim roditeljima, nastavnice Nataša Milenković, Jovana Knežević, Slavica Simić, Valentina Damjanović i Slavica Stupar, zatim Srpska pravoslavna crkva, kao i Generalni konzulat Republike Srbije u Štutgartu, na čelu sa generalnim konzulom Božidarom Vučurovićem.
Ova trinaestominutna priča počinje himnom “Bože pravde“ i scenom srpske zastave na raskrsnici puteva, baš kao što je i srpski narod mnogo puta u svojoj istoriji bio na raznim prekretnicama, ali uvek iz svega izlazio jači s verom u sebe i Boga. Pesmi se pridružuju deca, menjaju se kadrovi, obeležja države Srbije se nižu, a zvuci pesme Vidovdan, otvaraju prozore i mame dečicu da oslušnu duh zavičaja. Protojerej Stanko Rakić poželeo je da iz ovog nevidljivog rata izađemo jači i bolji, poput kosovskih junaka i drugih hrabrih junaka naše istorije. Nastavnice i učenici progovaraju kroz misli i stihove znamenitih Srba, podsećaju se Vidovdana, važnog dana po našu istoriju, sviraju i pevaju sa “Molitvom“ na usnama da srpski narod opstane i da ne zaboravi svoje poreklo.
Ovo predstavlja jedinstven projekat koji je sproveden od strane nastavnika pokrajne Baden-Virtemberga na čelu sa koordinatorkom Tatjanom Popović. Oduševljenje dece i roditelja je bio podstrek da se u ovakvim okolnostima izvuče kreativnost i zainteresovanost i za vannastavne aktivnosti.
Kao i svim dosadašnjim aktivnostima Dopunske škole na srpskom jeziku, podršku i ovom projektu dao je generalni konzul Božidar Vučurović. Izrazivši najpre žaljenje što ove godine nije moguće održati Vidovdansku akademiju i Vidovdanske sportske igre, dve manifestacije koje su okupljale sve učenike na jednom mestu, Vučurović je istovremeno iskazao zadovoljstvo načinom na koji su deca srpskog porekla u Baden-Virtembergu obeležila ovaj veliki srpski praznik. On je izrazio nadu da će ovaj projekat biti nešto što će se pamtiti.
Film se završava instrumentalom muzičke numere “Znaš li odakle si, sine?“ (“Ovo je Srbija“), koji zvuči kao podsećanje na to da nikada ne zaboravimo ko smo i odakle smo, ma gde živeli u svetu.
I roditelji učenika izrazili su svoje zadovoljstvo, pa je tako Jelena, mama učenice Elene Bognar iz Leonberga, ocenila da je film interesantan, a posebno joj se dopalo što su kreativnost i sposobnost dece došli do izražaja, naručito u ovo iznenada teško vreme, bez mogućnosti socijalnog kontakata.
Slađana Vasilić, čijem se mišljenju pridružuje Nataša Drakulić ističući da je film fenomenalan, kaže da su deca i pored razdvojenosti uspela da na poseban način obeleže veliki srpski praznik.
– Pjevajući, recitujući i svirajući, djeca su uz pomoć roditelja i divnih učiteljica napravila ovaj video. Kao jedna od mnogobrojnih mama, s ponosom mogu reći da sam srećna jer nam je na nesvakidašnji način uspjelo ujediniti našu djecu na današnji dan i proslaviti ga onako kako taj dan zaslužuje.
Mama Milica Ristić navodi da je divno videti sa koliko ljubavi i žara deca dijaspore obeležavaju jedan od najznačajnijih srpskih praznika.
Mila Stajić, mama Luke i Nikole koji pohađaju srpsku dopunsku školu u Eslingenu, prijatno je iznenađena, zadovoljna i zahvalana na ovakvoj inicijativi i samoj realizaciji. Srećna je jer su deca imala priliku da, i u ovakvim okolnostima, svojim učešćem doprinesu stvaranju filma.
Ivana Ristić iz Kirhajma kaže da je film predivan i da su deca sa uživanjem i zadovoljstvom učestvovala u snimanju.
– Ponosna sam, ne samo na moju decu Anju i Olivera, već na svu decu, koja su učestvovala
u ovom zaista divnom projektu. Moja porodica, rodbina i prijatelji, koji su pogledali film, imaju samo reči hvale. Film budi divna osećanja, a kako i ne bi kada su učesnici naša deca, ponos svih nas. Radujem se i veoma sam srećna što je na jedan potpuno drugačiji način obeležen Vidovdan, kaže Ristić.
Jedna mama iz Manhajma kaže da je oduševljena inicijativom nastavnice, kao i načinom na koji su deca uključena. Smatra da je film originalan i da predstavlja divnu uspomenu na našu tradiciju.
